MANASTIR
Trška Crkva
Mnoge nedoumice, pretpostavke, napisane priÄe ili legende, niÅ¡ta pouzdano ne kazuju o manastiru TrÅ¡ka Crkva u opÅ¡tini Žagubica, zato Å¡to su mnogobrojna osvajanja i porobljavanja Homolja uzrokovala uniÅ¡tavanje materijalnih dokaza o nastanku i trajanju kroz vekove .Svakako da je jedan od glavnih uzroka nepoznanica i lutanja u spoznaji Äinjenica, ustaljena praksa da ISTORIJU piÅ¡u pobednici.
Mnogi pisani tragovi o Homolju upućuju nas na postojanje naselja GOSPOÄINCI u srednjem veku i TRŽNOG CENTRA , pored sadaÅ¡njeg manastira TrÅ¡ka Crkva, toponim TRG, kao i severoistoÄnog brežuljka CARINA.TakoÄ‘e opisuje se vreme ruÅ¡enja i obnavljanja TrÅ¡ke Crkve, a samo se nagaÄ‘a i pretpostavlja ko je ruÅ¡io i obnavljao bez kvalitetne analize pisanih tragova i logiÄne analize mogućih deÅ¡avanja u tom periodu.
Istraživanje arheologa 1981. godine rasvetlilo je delove istorije manastira i poneÅ¡to Å¡to je vezano za njegovu istoriju ali je svakako ostavilo senku na celokupan rad i postupak koji baÅ¡ ne ide u prilog ni struÄnjacima ni crkvenoj hijerarhijskoj strukturi. Zapravo, kad su uzorkovali malter iz temelja manastira, za koji je utvrÄ‘eno da je iz IX veka, radovi su prekinuti i delimiÄno su objavljeni. Uzgred budi reÄeno prekinuto je istraživnje starosti objekta kao i nekih grobova koji asociraju na to da su u njima sahranjene znamenite liÄnosti iz naÅ¡e istorije, iz srednjeg veka.
TakoÄ‘e nisu dovoljno istraženi i isÄitani natpisi i crteži na kamenim blokovima koji su uzidani prilikom obnavljanja objekta, a pokupljeni su iz poruÅ¡enih delova manastira i oÅ¡tećenih grobova u porti.
UvrÄ‘eno je da su objekat obnovili braća kraljevi Dragutin i Milutin u XIII veku (1275), postoji natpis u kamenu o obnovi manastira 1382/3. godine, ali ne zna se ko ga je obnovio. Može samo da se pretpostavi, obzirom da je u to vreme (1378-81), knez Lazar gradio manastir Gornjak kao pribežiÅ¡te za svoju porodicu, oÄekujući mogući poraz na Kosovu u sukobu s Turcima. Zapisana je obnova manastira 1429/30. godine bez zapisa o darodavcu ali nisu dovoljno analizirani tadaÅ¡nji odnosi izmeÄ‘u vladarskih porodica Lazarevića i Brankovića.
Sukob oko prestola posebno se rasplamsao izmeÄ‘u despota Stefana Lazarevića (sina kneza Lazara) i ÄurÄ‘a Brankovića (kasnije despota, sina Vuka Brankovića), u vreme 1402. godine, kada je u bici kod Angore tatarski emir Tamerlan porazio i zarobio Bajazita.Posebno je za istoriju sukoba znaÄajna bitka pored sela Tripolje kod GraÄanice na Kosovu u kojoj su protiv despota Stefana Lazarevića uÄestvovali združeni Turci i ÄuraÄ‘ Branković. ÄuraÄ‘ je Stefanu i Oliveri Lazarević bio sestrić od Lazareve kćeri Mare. Uz Stefanovo posredovanje Tamerlan je 1403. godine oslobodio gospoÄ‘u Oliveru Lazarević (Lazarevu kći), Bajazitovu haremsku ženu i tad su joj vraćeni posedi koji su joj dati u miraz kad je poslata u harem 1490. godne, a to su BraniÄevo, Golubac i posedi kod Negotina. Olivera je bila izuzetno privržena bratu Stefanu i pomagala mu je u rukovoÄ‘enju savetima, gradnji zadužbina i posredovanjem kod drugih vladara. U to vreme ÄuraÄ‘ Branković je proganjao svoju tetku Oliveru i ujaka Stefana i svakako nije mogao da utiÄe na korišćenje poseda koji su bili Oliverin miraz, a samim tim i na posede u tadaÅ¡njem ’Omolju, danaÅ¡njem Homolju. U prilog tome da se zakljuÄiti da je gradnju Smederevske tvrÄ‘ave ÄuraÄ‘ Branković zapoÄeo 1428. godine, sa svojom tadaÅ¡njom ženom u narodu poznata kao „prokleta Jerina“, tek posle smrti trovanjem, despota Stefana Lazarevića 1427. godine.Može da se posumnja da je tad (već despot) ÄuraÄ‘ Branković, poruÅ¡io Stefanovu zadužbinu manastir BlagoveÅ¡tenje na ulazu u GornjaÄku klisuru, mitropoliju u gradu Ždrelo i TrÅ¡ku crkvu u kojoj se skrivala Olivera njegova tetka. Zapisi na kamenim blokovima uzidanim prilikom obnove TrÅ¡ke crkve 1429/30. jasno ukazuju na sumnju,da je obnovu crkve izvrÅ¡ila gospoÄ‘a Olivera (Lazarević), da je tad obnarodovana njena lažna smrt i pomen na nju, normalno uz „lažni blagoslov“ despota ÄurÄ‘a, da bi joj se zavarao trag i prestane progon. Nije nemoguće da je ona kasnije stvarno tu i sahranjena, a da su je monasi pre i posle smrti krili u Homolju. Pretpostavka koja se zasniva na natpisu:“ „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. U dane blagoÄastivog despota ÄurÄ‘a leta 6938 (1429/30) i pokojne gospoÄ‘e Olivere ovu pripratu sagradiÅ¡e željom protopopa Kuzme. Bog da ih prosti Amin.“ Kome „BOG DA IH PROSTI“? ÄuraÄ‘ je tad bio živ! Drugo, pominje se u pretpostavkama neka druga gospoÄ‘a Olivera, kao moguća prva žena despota ÄurÄ‘a Brankovića? Da li bi „prokleta Jerina“ dozvolila da se ona pomene i sahrani u porti tadaÅ¡nje TrÅ¡ke crkve, i to joÅ¡ uz blagoslov despota ÄurÄ‘a bude zapisana u kamene blokove, ako je već zabeleženo u istoriji njena hirovitost i rukovoÄ‘enje nad samim despotom, njenim mužem. JoÅ¡ jedan dokaz koji asocira na prisustvo Olivere Lazarević u Homolju jeste i prethodni naziv naselja GOSPOÄINCI, koje je zabeleženo u kartama srednjeg veka, na mestu gde se danas nalazi manastir TrÅ¡ka Crkva, a u to vreme malo je njih imalo pravo da se zovu GOSPODA. OÄigedno je da su u tom naselju u to vreme, boravili neki iz redova zvanih GOSPODA ili „GOSPOÄA“. Toponim CARINA, zapravo brežuljak koji se nalazi severoistoÄno od manastira, potvrÄ‘uje opisane granice miraza kojim je gospoÄ‘a Olivera raspolagala po povratku u Srbiju. U nizu dokaza da despot ÄuraÄ‘ Branković nije ima kontrolu na prostoru srednje Mlave (Ždrelo) i Homolja za vreme života despota Stefana Lazarevića i sestre mu Olivere Lazarević, jesu grob Stefana Kuveta, sina Vuka Kuveta i grob Teodore supruge Ilije Deslislagića, obe u to vreme veoma moćne porodice koje su direktno bile privržene despotu Stefanu Lazareviću i gospoÄ‘i Oliveri. Njihovi grobovi se nalaze u maloj crkvi mitropolije u gradu Ždrelo, a sam Vuk Kuvet pominje se kao VELIKI ÄŒELNIK despota Stefana Lazarevića već 1402 godine. Može da se poveruje, da je posle nasilne smrti despota Stefana Lazarevića 1427 godine,despot ÄuraÄ‘ Branković poruÅ¡io mitropoliju u Ždrelu, manastir BlagoveÅ¡tenje na ulazu u GornjaÄku klisuru, TrÅ¡ku crkvu a kamen od ruÅ¡evina iz Gornjaka iskoristio za gradnju tvrÄ‘ave u Smederevu.
.
Dragiša Bogdanović,
Izvarica